О књизи: година / Руска књижевница и мемоаристкиња Лидија Алексејевна Авилова (рођена Страхова) рођена је 3 (15. јуна) 1864. године. Имање Клекотки, Епифански округ, Тулска губернија, у сиромашној племићкој породици. 1882. године завршила је гимназију у Москви. Године 1887. удала се и преселила из Москве у Санкт Петербург, где је почела њена књижевна делатност. У кући уредника и издавача петербуршких новина С.Н. Худекова, муж њене сестре, упознала је многе познате писце. Од 1890. године у петербуршким новинама и часописима објављују се приче писца. Године 1896. објављена је прва збирка Л.А. Авилова "Срећник и друге приче". 189. године у часопису „Руско богатство“ објављена је прва прича Л.А. Авилова „Наследници“, затим друге приче. Године 1906. преселила се са породицом у Москву, где су њене нове књиге „Моћ и друге приче“ (1906), „Син. Прича“ (1910), „Прва туга и друге приче“ (1913), „Људски лик“ (1914), „Бујни живот. Камардин“ (1918). Године 1922. Авилова је отишла у Чехословачку да посети своју болесну ћерку; тамо је, у атмосфери руске емиграције, до дубине душе схватила своју љубав према отаџбини и написала у једном од својих писама: „Да није било Русије, ни мене не би било. Године 1924. вратила се у Русију.